•                                           ОБАВЕШТЕЊЕ:

  • О ПОЧЕТКУ СПРОВОЂЕЊА ПОСТУПКА ИЗБОРА УЏБЕНИКА ЗА                                             ШКОЛСКУ 2026/2027     
Сазнај више...
април 2026.
П У С Ч П С Н
     
 12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
27282930  

         ЛИЧНА КАРТА НАШЕ ШКОЛЕ

                  

Основна школа у Церници по писању Јашара Ређепија отворена је школске 1913/14. године, а први учитељ је био Славко Хранисављевић.

Према једном извору зграда Церничке школе била је сазидана 1910. године од твдог материјала квадратуре 145 м2 , састављена од пет одељења са једном учионицом. У овом периоду променило се више учитеља, Саип Реџепагић, Марко Николић, Бејтула Илијазовић, Бранислав Димитријевић и други.

После другог светског рата, школа у Церници је радила у саставу основне школе „Братство“ Партеш. У овом периоду број ученика српске заједнице кретао се до 150 ученика.  Примера ради школске 1979/80. године број ученика је био 145. Овом чињеницом се примећује да је од те школске године почело нагло опадање броја ученика а самим тим и српске заједнисе у селу.

1975. године у Церници је отворена и дата на коришћење нова школска зграда са свим пратећим објектима, квадратуре 2000 м2 , коју данас српска заједница због познате ситуације не може да користи.

1985. године школа у Церници одваја се од Партешке школе и постаје самостална са истуреним одељењем у Гумништу и Краварици, а носила је назив „25 МАЈ“. Сво ово време школу су похађали ученици српске и албанске заједнице, који су радили по наставном плану и програму Републике Србије.

Године 1993. албанска заједница одбија да ради по наставном плану и програму Републике Србије и мењају име школе (само за њих), даје јој име „Рамиз Церница“. У овом  периоду и српска заједница мења име школе и даје назив „Бранко Радичевић“ које и данас носи. У овом периоду па до почетка бомбардовања број ученика српске заједнице кретао се изнеђу 120-130 ученика.

Школске 1999/2000. године, која је само у Церници почела тек у децембру месецу, српска школа „Бранко Радичевић“ ради у приватним кућама, сличним условима као и на самом почетку оснивања школе (1913).

Данас школу похађају 14 ученика (ППП 1, први  1, други 2, трећи 1, четврти 1, пети 1, шести 3, седми 2 и осми 2 ученика). 

Учитељ жели:

 - да упозна ученике (увек постоји нешто што о другом не знаш иако ти је познат, а то је можда најважније од свега Т.С. Елиот)                                   

 - да открије потенцијал сваког детета                                                             

- да сазна шта раде, одакле долазе, у ком смеру иду, о чему размишљају, за чим жале, чему се надају                                                                                   - да се повеже са тим за чиме ученици чезну                                                 

- да им помогне да упознају себе                                                                   

- да подстакне сањање                                                                                  

- да подржи веру у то да су снови оствариви

- Љубав према учењу основ је среће и здравља 

-Љубав према учењу зависи од мотивације    

Задаци које поставља савремено друштво нису сами по себи награда  - Ученици треба да уживају у томе шта раде - без спољашње мотивацијеновца, оцене, страха од казне       

- Спољашње награђивање умањује вредност унутрашње мотивације -шта се догађа кад спољашња мотивација нестане                                  - Ученик који има унутрашњу мотивацију је успешан, има самопоштовање и срећан је     

                                                                     D.Brieriy

Учење смара? Учење убија? Учење је робија? Ако га таквим направите – такво ће и бити. Зато ђаци, потрудите се да учење не буде робија ни мучење – да учење буде забава (или бар, подношљиво).

За почетак, добро се организујте. Не одлажите своје обавезе за сутра. Имајте на уму да се ни фудбалска утакмица не одлаже сваког дана. Припреме за јесење и пролећно првенство су обавеза и радост сваког играча, и све то за љубав јасног циља – успешно одиграти 45 минута или два пута по 45 минута. Имајте исти циљ сваког дана, бар два пута по 45 минута. За почетак ће бити довољно. Користите право предаха и тајм-аута, али и право да дате све од себе, да будете успешни. Пружите себи могућност да увек можете да бирате – коју школу ћете уписати, баш као што бирате ко ће бити ваша симпатија. За такву шансу потребан вам је одговарајући школски успех. Потрудите се да га постигнете, јер вам се са тим успехом отварају многе могућности – ви одаберите ону праву.

Родитељи, не заборавите, уз школу обавезно иде и игра. Направите компромис између школских обавеза и дететових жеља и могућности. Сретно и задовољно дете ће брже и ефикасније испуњавати своје обавезе. Уплашено дете ће своје обавезе испуњавати споро и „преко воље“, биће незадовољно својим радом (баш као и Ви) и несрећно због тога. Избегните такве ситуације, охрабрујте своје дете, не очекујте превише (оно тек почиње да учи), не захтевајте, већ с љубављу истрајте на договору и поштовању договора.